HRANA

Naše veče na letećem ćilimu

A whole new world
With new horizons to pursue
I’ll chase them anywhere
There’s time to spare
Let me share this whole new world with you

A whole new world
a new fantastic point of view
no one to tell us no
or where to go
or say we’re only dreaming

A whole new world
That’s where we’ll be

A thrilling chase
A wondrous place

For you and me.

Aladdin

Priča ovog posta je bazirana na dogadjaju koji se odigrao još od pre dve godine. Na putu do Ciriškog jezera pronašla sam reklamni letak o specijalnoj vožnji tramvajem po Cirihu uz autentičnu hranu i piće  iz jednog od Švajcarskih kantona. Iz prve mi je zvučalo zanimljivo, neobično i baš nesvakidašnje. Hajde da probamo, pomislila sam u sebi! I baš u tom trenutku plač moje petomesečne bebe me je podsetio da to nikako neće biti izvodljivo. Već sam bila pomalo potištena što nismo u prilici da uživamo u vožnji starim i autentičnim tramvajem uz nesvakidašnju hranu.

Od silne želje da napravin neku zgodu za nas dvoje došla sam na ideju da kući skuvam neki od specijaliteta sa menija restorana koji je smešten u tramvaju. Vrlo brzo sam spremila skoro sve neophodno za tu našu specijalnu večeru. Nedostajao mi je tramvaj u kojem bih mogla da poslužim večeru i muž koji samo što nije došao sa posla. Čekaj, čekaj, šta bih moglo da zameni taj tramvaj? Hmmmmmmmmm, hmmmmm, hmmmmmmmmmmmmmmmmmm, hmmmmmmmmmmmm. Mislim da znam! Ćilim. Da, baš onaj  ćilim koji sam donela u umiraz, tako reći. Baka ga je tkala još pre 60 godina, tačnije svih pet. Za svojih pet unučadi i zamislite baš toliko ih je i dobila. Ćilim je stajao uredno spakovan u ormaru, kako se ne bi oštetio, jer je za mene zaista imao neprocenjivu vrednost. Pored toga što je bio generacijsko nasleđe bio je i sredstvo uz pomoć kojeg sam ja vrlo često putovala u prošlost. Verujte mi na reč da može da leti, na stotine puta me je vratio u neke od najlepših delova mog detinjstva.

Možeš li ti da letiš i u sadašnjem vremenu, umeš li to? Upitala sam svoj čarobni ćilim.

On se za tili čas rasprostro ispred mene i bio spreman za put do ne tako dalekog kantona Tićino u Švajcarskoj. Sad je sve tu  –  večera, prevozno sredstvo i beba koja tek što je zaspala. Čujem zvono na vratima dok postavljam tanjire i escajg. E sad je baš sve spremno.

 

DRŽITE SE, POLEĆEMO!

 

Do čitanja Nevena Đorđević

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s