MAMA

Koji period života je najlepši?

Kako to da znam? Nigde ne piše. Pričali su mi ljudi, ali nekako se ne poklapam sa njima. Kod mene je baš različito, oduvek je tako, evo i sada.

Trenutno živimo u svetu punom nadrilekara i mudraca. To je baš loše po sve nas koji ne pripadamo ni jednoj od pomenutih grupacija. Sve je više ljudi koji će svoje mudrosti nesebično deliti sa nama. Sve je više ljudi koji će nas uveravati u njih sve dok ne nasednemo i poverujemo u njih. Čuvajte se.

Ona stara mudrovija „uživaj sada, ovo ti je najlepši period u životu. Posle te čeka sto obaveza, briga i problema!“  me je oduvek tištila. Trudila sam se da joj se suprotstavim tako što sam uveravala sebe da moje vreme tek dolazi. Ali teško mi je to išlo, jer je bezbroj njih tvrdilo suprotno.

Sećam se gimnazijskih dana u kombinaciji sa poznatom mudrovijom „uživaj sada, ovo ti je najlepši period u životu. Posle te čeka sto obaveza, briga i problema!“ . Na svaki njen pomen bih bezbroj puta u sebi ponovila – nadam se da nije, nadam se da nije! A onda u sledećem mahu uhvatim sebe kako neutešno plačem jer je mudrovija znatno bučnija i mnogobrojnija u odnosu na  moje vapaje u sebi – nadam se da nije, nadam se da nije, nadam se. I onda se osetim bespomoćno i uplašeno, promašeno i krivo što ne umem da živim svoj najbolji period u životu. Nije imao ko da me uteši. Mislili su da mi olakšavaju kada kažu: Hajde, obriši suze i idi, ovo je sada najbolji period u tvom životu.

Ali kako kada NIJE??!!! Ovo nije najbolji period u mom životu! Ne snalazim se sa svim novim gradivom onako kako bih ja to htela, onako kako sam zamislila. Ne prija mi da putujem 90 minuta do škole svakoga dana. Ne prija mi ovaj zakasneli pubertet i akne na mom licu, ispravka gnojni čirevi. Ne prijaju mi komentari i šale na moj račun od strane neke druge dece iz škole. Ne prija mi što ću 15 puta u toku polugodišta da izlazim pred tablu na času fizike. Ne sviđa mi se kako izgledam. Ne prija mi što mama i tata rade po ceo dan.

Preživim i taj period u životu i nastavim da idem dalje. Ne baš tako brzo ali dolazimo i do sledećeg  „uživaj sada, ovo ti je najlepši period u životu. Posle te čeka sto obaveza, briga i problema!“, a to je pogađate početak majčinstva. Sećam se… “Uživajte sada, ovo je najlepši period u vašem životu! Dok se zatvaraju vrata lifta u sebi ponavljam – Daleko bilo da mi je ovo najlepši period u životu. Samo da prodje! A šta ako je ovo stvarno najlepši period u mom životu, a problem je do mene, jer ja ne znam kako da ga živim???!!! Zapitala sam se. Opet me obliva hladan znoj, dok gledam da Nikola slučajno ne dodirne unutrašnjost lifta autosedištem u kom je beba stara samo 5 dana, jer preprljavi su liftovi. Razmišljam kolika li će joj danas biti vrednost bilirubina u krvi? Da li će biti dobro? Za koliko li ću dana ja moći normalno da hodam? Da li je dovoljno jela jutros? Da li imam dovoljno mleka? Jesam li sve spakovala, a evo, tu mi je njena zdravstvena knjižica. Nikola, pazi molim te sad kad izlazimo iz lifta da slučajno neko ne naleti na nju, ponavljam mu po 3 put  potpuno bespotrebno. Pogledam se u ogledalo na zidu lifta i vidim sebe kao jednu uplašenu, umornu i bezvoljnu osobu koja u sebi jedva čeka da se ponovo vrati u ovaj lift i pritisne dugme za gore, kako bi u svojoj sobi otplakala još jedan dan.”

Pa se onda čovek sa razlogom zapita, kako je moguće da se THE TIME OF MY LIFE ne poklapa sa ostatkom sveta? Gde grešim? Zašto sam idiot? Preživim i taj period u životu i nastavim da idem dalje. Da se nadam i čekam onaj moj srećni period u kom ću moći da živim punim plućima.

I onda, na jednom skroz iznenada i neočekivano došao je i taj najlepši period u mom životu. Sramežljivo i tiho se uvukao bez neke velike pompe i najave. Srećna sam, ispunjena, sigurna, zahvalna, puna života i optimizma. Čini me srećnom da budem žena, majka i domaćica. Hvala Bogu na ovako velikom blagoslovu i sreći, ovoj koju sada dišem i živim.

Skoro sam opet dobila dobronameran savet i jednu od onih životnih mudrovija koja kaže: „vraćaj se što pre na posao, sad živi i proživi još malo, posle ćeš da ostariš. Kakav muž, kakva deca i žrtvovanje za njih. Neće sutra niko hvala da ti kaže za to.“

Eto. Jel vidite? Jel mi sada verujete? Kod mene je baš sve različito, oduvek je tako, evo i sada je. 😀

Ono što je dobro za jednog, ne mora biti i za drugog. To može da znači da ćeš ponekad morati da uradiš nešto što će u očima drugih izgledati čudno.

 

Do čitanja, Nevena Đorđević

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s