ZDRAVLJE

Antibiotik (ni)je beli luk

Antibiotici se koriste samo kada postoji bakterijska infekcija koju je prethodno dijagnostikovao doktor medicine ili stomatologije i nikada više! Beli luk se može jesti uvek, osim kada za to nije zgodna prilika.

Aleksandar Fleming je otkrio penicilin još davne 1928. godine. To revolucionarno otkriće je spasilo milione života i zaista se sa razlogom ubraja među najvažnija otkrića XX veka. Antibiotici po definiciji su lekovi koji ubijaju ili sprečavaju rast i razmnožavanje patogenih mikroorganizama, u prvom redu bakterija. Nekoliko antibiotika je efektivno protiv gljivica i protozoa. Postoji više od 15 različitih klasa antibiotika koji se razlikuju po svojoj hemijskoj strukturi i svojem delovanju protiv bakterija. Antibiotik može biti delotvoran protiv samo jednog ili više tipova bakterija. Antibiotici nemaju nikakvog uticaja na viruse. 

Većina ljudi ne zna za ovu podelu antibiotika i njihov spektar dejstva. To je skroz razumljivo jer se ove stvari do tančina uče na medicinskom i stomatološkom fakultetu u okviru predmeta zvanog Farmakologija. Problem je što većina tih ljudi, bez lekarskih diploma, donosi samostalno odluku o uključivanju ovog leka u svoje lečenje. Nekontrolisana upotreba antibiotika nije nimalo bezazlena, čak šta više dovodi čovečanstvo na ivicu katastrofe jer kao posledicu imamo sve učestaliju razistenciju bakterija na antibiotike.

Šta je rezistencija bakterija na antibiotike?

Rezistencija ili otpornost bakterija na antibiotike nastaje kada određeni antibiotici izgube svoju sposobnost da ubiju ili zaustave rast pojedine bakterije. Drugim rečima, usled bakterijske infekcije u organizmu posle sprovođenja antibiotske terapije nema nikakvog poboljšanja. Bakterije nastavljaju da se nekontrolisano razmnožavaju i takav pacijent vrlo brzo dospeva u stanje zvano sepsa.

Kada antibiotici postanu neefikasni, lekari se nalaze u velikom problemu, kao i pacijenti. Gubi se vreme na lečenju, a zbog kašnjenja u terapiji može doći i do komplikacija, pa i smrti, nažalost sve češće.

Bakterije su pametni mikroorganizmi. Ako ih konstantno „ubijamo“ na određen način, naučiće kako da ga izbegnu. Na neki način evoluiraju kao i ljudska vrsta. Rezistencija bakterija na antibiotike je rastući problem i predmet naučnog istraživanja od međunarodnog interesa. Istraživanja sprovedena na Tromso Univerzitetu u Norveškoj pokazuju da je za povratak osetljivosti bakterija prema antibioticima potrebno potpuno prestati koristiti antibiotike na 40 godina!

Zdrav čovek u sebi ima 5-10 puta više bakterija nego sopstvenih ćelija. Nalaze se na koži, usnoj i nosnoj sluznici, u crevima, donjem delu ženskog polnog sistema, obavljaju poželjne hemijske procese i neophodne su za održavanje normalnih funkcija organizma. Usled uzimanja antibiotika na svoju ruku mi narušavamo i funkcionisanje tih dobrih bakterija po naš organizam. Kao neželjene efekte možemo dobiti mučnine, proliv i osip po koži.

Šta je najvažniji uzrok rezistencije na antibiotike?

Najvažniji uzrok rezistencije na antibiotike je prekomerna i neprimerena upotreba antibiotika. Ako koristite antibiotike iz pogrešnih razloga: većina prehlada i gripa uzrokovana je virusima protiv kojih antibiotici NISU delotvorni. U ovim slučajevima ne dolazi do poboljšanja zdravstvenog stanje uzimajući antibiotike. Ako koristite antibiotike pogrešno: ako na svoju ruku skraćujete trajanje lečenja, smanjite dozu, ne uzimate u pravilnom razmaku lek (uzimate lek jednom na dan umesto 2 ili 3 puta na dan), u telu nećete akumulirati dovoljnu količinu leka, te će stoga bakterije preživeti i mogu postati otporne na antibiotike. Upoznata sam sa slučajevima gde pacijenti posle 2 dana korišćenja antibiotika prestaju sa unosom leka jer se osećaju mnogo bolje.

Ovo su neke od najčešćih rečenica koje sam čula u ordinaciji ili svojoj okolini, a koje svedoče o neprimerenoj upotrebi antibiotika:

 


„Zašto bih ga i dalje pio, mnogo mi je bolje. Neću da se trujem za bezveze“.

„Uh, nešto me grebucka grlo! Uzeću antibiotik dok nisam počela da kašljem“.

„Počni da piješ antibiotik, nemoj da se igraš glavom“.

„Nemam recept za Sinacilin, ali nisam alergična, sigurna sam. Stalno ga uzimam“.

„Doktorka, ja sam već počeo da pijem antibiotik čim me je zub zaboleo“.

„Popila sam celu kutiju antibiotika a i dalje kašljem. Ne znam šta je ovo?“.


 

Zašto antibiotici nisu korisni u lečenju kašlja i prehlade?

Zato što antibiotik deluje samo na bakterije, a ne na viruse. Virusne infekcije puno su češće od bakterijskih. Virusi su uzrok prehlade, većine gušobolja, upala sinusa i kašlja. Kašalj i gušobolja većinom su simptomi virusne infekcije i antibiotik ne može pomoći u izlečenju niti ublažavanju simptoma.

Ne zaboravimo da neretko antibiotike unosimo i kroz životinjsko meso, mesne prerađevine i kravlje mleko.

To “za svaki slučaj” ću uzeti antibiotik je apsolutno nedopustivo u XXI veku. Bez antibiotika, ne bi bila moguća intenzivna nega, transplantacija organa, hemoterapija malignih bolesti, nega prevremeno rođene dece, pa čak ni obični hiruški zahvati. Zato je važno da se ponašamo odgovorno prema svom zdravlju.

 

Do čitanja, Nevena Đorđević

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s