MAMA

Gde si pošla u nekošeno

Kada tek stupiš na tlo zvano roditeljstvo, mesto na kome ranije pre nikada nisi bila nemoj se čuditi. Možda sve deluje novo, nepoznato i nekomforno ali ti imaš mogućnost da ga središ i urediš baš po svojoj želji i meri sa puno ljubavi.

Svaki početak je težak. 

Stav sredine u kojoj živimo glasi – Majčinstvo je prirodno! Kao takvo ono priprema ženu za nastupajuće promene pa se podrazumeva da mama mora da ga iznese sama i kako zna. Ja se ne slažem sa ovim stavom sredine. Majčinstvo više nije prirodno. Kako? Od kad to? Od onog trenutka kada smo dobile bitku sa sticanjem rodne ravnopravnosti, i samim tim znatno proširile arsenal svojih uloga, pa je majčinska postala samo jedna u nizu, i samim tim najteža. Mislim da nam majčinstvo pada teže nego građenje profesionalne karijere iz više razloga. Prvi je što se kasno ostvarujemo kao majke, tek pošto smo već započele da gradimo karijeru, jer složićemo se da je drugačije jako teško ili skoro pa nemoguće u savremenom svetu. Drugi razlog je što imamo jako malo ili uopšte nemamo iskustva o podizanju dece u okviru naše porodice. Skoro pa svi imamo batu ili seku koji su godinu, dve ili tri stariji/mlađi od nas. Kad god sam pričala sa ljudima rođenim dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka na temu njihovih porodica uvek mi se činilo da su oni konstantno živeli i proživljavali taj porodični život punim plućima. Rodili su se i bili nečija beba, ubrzo potom su  postali nečiji stariji brat, onda su dobili jednu mlađu sestru pa zatim i drugu. Trebalo je brinuti o svima njima, tačnije svih sedmoro dok su otac i majka na njivi. Ubrzo i oni sami su postajali roditelji i ta priča se nastavljala, išla i tekla. Ja nikada nisam promenila pelenu ili pričuvala bebu svojih rođaka – ajde idi ti sa svojim društvom, ima vremena kad ćeš i ti imati svoje pa ćeš i presvalčiti i čuvati, hajde idi i lepo se provedi.

Kada u svet majčinstva uđeš sa minimalnim iskustvom, bez mnogo znanja i stučne podrške, naravno da je za očekivati da ubrzo počneš sa brojanjem dana do povratka na posao. Naspram majčinstva stoji taj naš posao za koji smo se lavovski borile. Učile, studirale, volontirale, grešile, nizale uspehe i nagrade, imale kolege sa kojima smo bili tim i sad na jednom, skroz smo same sa bebom koja satima i satima plače i nedoumicom da li sam joj prejako stegla pelenu. Neispavana, gladna, prljave kose ni danas ne znam šta bi skuvala za ručak. Samo da on dođe s posla, samo da preživim i ovaj dan, mesec.

I onda mi se ponekad učini da su nas roditelji pripremali za karijeriste mnogo više nego za ulogu budućih roditelja. Pre nije bilo tako – budimo fer i pošteni.

Kada sam ja prvi put došla do onog po mene najtežeg dela roditeljstva i potražila stručnu pomoć imala sam nedoumicu i osećaj krivice što ne mogu da se nosim sa ulogom koja mi je Bogom dana. Da li je ovo realno, pitala sam se danima. Jednog prepodneva sam otišla do savetovališta za roditelje ovde u Cirihu pokucala na vrata i rekla JA IMAM PROBLEM, MOŽETE LI DA MI POMOGNETE.

  • Imam 30 godina, ovo mi je prvo dete, stara je tri meseca. Po zanimanju sam doktor stomatologije. Imam svoju privatnu ordinaciju u Beogradu, sama sam je vodila pre preseljenja u Švajcarsku. Ovde živim sama sa suprugom. Ne, nemamo pomoć porodice.
  • Moj trenutni problem je što ne znam baš najbolje da se nosim sa novonastalom situacijom. Ne znam gde grešim? Nemam objašnjenje kako sam u životu uspela da izguram mnogo teže stvari a briga o mojoj bebi mi deluje teža od bilo čega do sad. Svojski se trudim, ali i dalje je to sve jako loše. Bitno mi je da uspem.

STRUČNA POMOĆ

  • Naveli ste da je vaše zanimanje doktor stomatologije. Vi sami najbolje znate koliko vam je bilo poterbno vremena, školovanja i iskustva da to postanete. Zašto sada očekujete da za svega tri meseca Vi postanete master MAMA. Zašto mislite da je to tako lako i da za to nije potrebno vreme. Bebi je potrebno određeno vreme da se adaptira na nove uslove života isto kao i Vama. Dajte sebi vremena, zaslužujete to kao i svi drugi.
  •  Kažete da ste skroz sami vodili stomatološku ordinaciju. Za to vam je bilo potrebno mnogo znanja i iskustva, složićete se. Ovo vam je prvo dete, vaše iskustvo je ravno nuli, zapravo ono i ne postoji ali dajte sebi vremena, opet kažem. U našem savetovalištu nudimo razne vrste pomoći svim roditeljima. Da li biste voleli da vas posetimo kući i porazgovaramo o nedoumica koje imate a vezane su za dojenje i negu bebe? Evo, uzmite i ove brošure koje je propisala svetska zdravstvena organizacija pa pročitajte i njih kad nađete vremena.
  • Uspeh u roditeljstvu je veoma diskutabilna stvar. Razmislite šta vam je zaista važno i kako bi ste voleli da vaše dete bude odgajano. Držite se toga. Budite puni ljubavi, razumevanja i strpljenja kako prema detetu tako i prema Vama. Vi to zaslužujete.

 

Posle ove posete sve mi je bilo mnogo jasnije. Osećala sam se spokojno po prvi put još od porođaja. Posetili su me kući i pokazili neke super cake za lako uspavljivanje bebe, dali mnoštvo korisnih savete u vezi dojenja i ishane bebe i napomenuli da i o svojoj moram da vodim podjednako računa. Nastavila sam i dalje da idem redovno u savetovalište kako bi nastavila da se informišem i učim, dala sam sebi vremena.

Često sam se pitala kako mi nije palo na pamet da se zamislim zašto sam očekivala da je majčinstvo prirodna stvar i da mora da proradi čim ugledaš bebu?  Zašto li sam očekivala da je majčinstvo lakše nego posao zubara? Zašto li sam mislila da je samo ljubav dovoljna i da nju neće ugroziti tone neopranog veša i neprospavane noći?

Kako je vreme odmicalo kad god bih imala neki problem ja bih se vratila s početka na priču o ordinaciji i mom zanimanju.

Ja sam svoje radno mesto uveče uvek ostavljala oribano i čisto, svi pregledi i instrumenti sterilisani u autoklavu ostali bi spremni za sutra ujutru, ma koliko da sam bila umorna tog dana. Sutra me čeka posao sa novim pacijentima i sve mora da bude spremno inače eto belaja.

  •   Koliko puta sam ostavila punu sudoperu sudova, jer sam umorna. Ujutru ću. Čeka me doručak, odlazak u park, ručak, pa spavanje na podne, igranjac, večera pa ponovo spavanjac. Opet sam umorna, sudovi svuda po kuhinji, eto belaja.

Koliko puta nisam platila ili sam zaboravila na porez i svoje doprinose. Nisam to smela da zaboravim jer ide kamata, opomena, blokada računa, eto belaja.

  • Zaboravili smo da platimo stanarinu i račun za vrtić prošlog meseca jer smo ih pomešali sa nekim plaćenim računima i odložili ih sa strane bez da su plaćeni, eto belaja.

Da li je smelo da mi se desi da u ordinaciji nemam anesteziju ili antišok terapiju, ma kako da ne, to bi bilo više od belaja.

  • Zašto sebi dozvolim da ostanem bez osnovnih životnih namirnica bar dva puta u toku meseca, pod izgovorom, opet sam zaboravila da kupim ulje, jaja i mleko za kafu, i eto belaja.

Da li sam mogla da funkcionišem bez da znam koji su pacijenti tog dana zakazani i da se spremim za ono što je predvidjeno da se radi tog dana, neeeee, to baš ne može.

  • Zašto mislim da mi dan može biti idiličan ako ujutru u poluhaotičnom stanu ja nemam pojma šta ćemo mi danas da radimo.

Da li je moguće raditi a ne ići na sertifikovane kontinuirane edukacije? Nein.

  • Kako sam onda i pomislila da ne treba redovno da idem u savetovalište za roditelje i čujem neke nove stvari i rešim svoje stare nedoumice.

Koliko mi se puta desilo da iako imam plan i program za taj dan ništa, ali ama baš ništa ne ide po planu i kako treba. Obično bih zvala  pomoć u tom slučaju i malo više i sama zasukala rukave. Nije lako ali moram sve da sredim uz široki osmeh i ljubaznost odvrnutu do maksimuma, kako ne bi došlo do belaja. Kao nagrada posle takvog dana bila mi je velika čaša vina na terasi.

  • Zašto se loše nosim sa neplaniranim novonastalim situacijama. Zašto se ustežem da pozovem pomoć. Zašto vičem? Zašto nemam strpljenja? Zašto sebe više ne nagrađujem velikom čašom vina?

 

Čekaj, pa kod svakog posla postoji spisak obaveza i odgovornosti kojih se čovek mora pridržavati kako bi sve funkcionisalo. Zašto se mi onda kao roditelji pravimo Toše? Zašto smo neorganizovani? Kako ne shvatimo da iz tog haotičnog života stvaramo sebi bespotrebne glavobolje i umor. Uz to unosimo i haos u živote naše dece – potpuno nepotrebno. Možda nas je prevarila ona priča sa početka da je to prirodno i da to sve ide i teče kao reka. Zašto se onda mnoge utopimo u toj reci?

Mislim da je u savremenom roditeljstvu neophodna dobra organizacija, baš ona koju smo same stvorile na svojim radnim mestima, kako bi sve funkcionisalo. Naravno da će uvek biti neplaniranih situacija sa kojim baš nećemo umeti dobro da se nosimo, ali svaka sledeća takva je poen za nas. Kad pustimo da vreme radi svoje, ono nam donosi iskustvo, neohodne veštine i znanja kada je majčinstvo u pitanju. Želela bih da na svakom kraju ove planete postoji lako dostupna stručna pomoć za sve novopečene mame. Da nas nauči i ohrabri u novoj ulozi koja je zaista najvrednija i najlepša na svetu. Volela bih da se na posao sve vratimo spokojne, a ne uplašene i krive što nismo uspele da se nosimo sa ulogom koja nam je Bogom dana.

Mama je jedina imenica koja nema zamenicu.

 

Do čitanja, Nevena Đorđević

 

 

 

 

 

 

 

2 mišljenja na “Gde si pošla u nekošeno”

  1. Draga Nevena, zaista lepo napisano. Da Vam se predstavim, ja sam Mira, mama sa stazom od 30 godina. Prvog sina sam dobila sa svojih 20 godina, a drugog sa 23. U to vreme nisam radila, zapravo nisam radila dok mladji sin nije krenuo u skolu. Bili zaposleni ili ne, uvek ce Vam faliti vremena. Jedan savet za sve mame, posvetite se deci, ali i sebi. Sacuvajte sebe za kasnije njima, jer svojoj deci ste potrebni, naravno manje, i kada odrastu. Veliki pozdrav, Mira

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s