ZDRAVLJE

Automobil, senzor i dete

Danas kad dodje do pomena auto-industrije svi se razumeju. Šta je senzor ABS uređaja malo ko ne zna. A da li postoje senzori u mozgu koji primljene informacije obrađuju i organizuju? Na koji način oni rade? Danas pričamo baš o tome.

Da se zadržimo još samo malo na automobilima, kako bi pojasnili neke mnogo složenije i daleko savršenije senzore u ljudskom mozgu. Moderni automobili pravilno funkcionišu uz pomoć desetina senzora koji računarima šalju podatke o temperaturi, pritisku, protoku, položaju… Ako dođe do kvara na nekom od senzora i on otkaže, nećete izgubiti efikasnost određene radnje već će ona biti privremeno van funkcije. Automobilski senzori su podložni zameni i vaš automobil će posle toga nastaviti da obavlja ispravno funkciju. Postaje jasno koliko je važno da senzori budu kvalitetni i svi danas predlažu da ne štedimo i kupimo samo najkvalitetnije proizvode.

Vratimo se sada na priču o senzorima koji život znače. Senzorna integracija je neuro-biološki proces primanja i obrade informacija koje u mozak dolaze iz naših čula: vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira ili kretanja. Omogućava našem mozgu da sve primljene informacije iz okoline obradi i organizuje.

Za razvoj senzorne integracije ključan je period od rođenja pa do 7 godine, jer se u tom periodu u mozgu uspostavlja najviše veza između nervnih ćelija. Poremećaj senzorne integracije se javlja kada mozak nije u stanju da obradi i organizuje senzorni impluls na funkcionalan način. Samo pravilno obrađen impuls koji dolazi iz spoljašnje sredine daje pojedincu tačnu informaciju o njemu i njegovoj okolini. Da li sada priča s početka o senzorima u automobilima ima više smisla? Tamo se senzori daju zameniti, a ako kod dece dođe do greške i propusta u senzornoj integraciji javljaju se poremećaji koji se mogu ogledati kao:

  • česte i neobične promene raspoloženja na ranom uzrastu (razdražljivi su, teško se smiruju ili se isključuju i povlače u sebe)
  • neusklađenost pokreta, smetnje u koordinaciji pokreta (zaostajanje u hodu, teško se penju, nedostatak ravnoteže, strah od visine, često se spotiču i padaju, imaju teškoće da nešto iseku ili nacrtaju)
  • značajno pojačan ili smanjen nivo aktivnosti (neprekidno su u pokretu, hiperaktivni su ili se brzo umaraju i imaju veću potrebu za snom)
  • nedostatak osećaja za opasnost (često se povređuju)
  • pojačana osetljivost ili pak neosetljivost na jako svetlo, zvukove i pokrete
  • nedostatak samokontrole i impulsivnost
  • visoka tolerancija na bol, preferiranje začinjene hrane
  • kašnjenje u govorno jezičkom razvoju
  • ispadi u domenu pažnje (ometa ih pozadinska buka)
  • smetnje u učenju (čitanju, pisanju i računanju)
  • emocionalni i socijalni problemi

Senzorna igra u najranijem detinjstvu je dobra osnova za pravilan razvoj senzorne integracije. Ova igra je istraživačka, pri čemu se aktiviraju detetova čula. Važno je da dete isproba i detaljno prouči svaki senzorni materijal od vate, kamenčića, preko svilene marame, grubo pletenih materijala, drveta, sunđera, testa, pliša, pirinča, peska, vode… Boravak u prirodi, maženje životinja, svi mirisi mamine i bakine kuvane hrane povoljno utiču na čula. 😀 Mlađa deca ne razmišljaju puno o stvarima oko sebe, uglavom su usmereni da ih osete i kreću se u odnosu na te osećaje.

Pomozimo im da se što bolje pripreme za samostalan život i svet koji ih očekuje ♥  

 

 

 

1 mišljenja na “Automobil, senzor i dete”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s