MAMA

Mama Koka

U basnama životinje imaju ljudske osobine, one predstavlaju različite karaktere i tipove ljudi. Iz Ezopovih basni smo naučili da je lisica mudra i lukava, mrav je marljiv i vredan  a zec naivan. Da li ste se nekada zapitali kako bi izgledalo kada bi se tipovi roditelja identifikovali sa određenim životinjskim vrstama?

Posmatranjem i izučavanjem životinjskog sveta naučnici su svaku vrstu okarakterisali i opisali čak i u pogledu njihovog roditeljstva. Imamo životinje koje su naklonjene svojim mladuncima, ali i one koji su potpuno opušteni prema njima. Neke pak roditeljstvo sprovode u komuni a neke od samog početka roditeljsku ulogu obavljaju samohrano.

Afrička žaba super tata 

Kod ove vrste žaba, mužijak je potpuno predat ulozi roditelja i još pre nego maladunci dodju na svet. Nakon što njegova ženka napusti prašinu posle mresta, on sam iskopa za nekoliko hiljada jaja rashladne kanale i sve vreme ih štiti i čuva dok se punoglavci ne izlegu. Sa njim se netreba šaliti, jer svakog pelikana koji dođe i pokuša da pojede njegovu decu on ujede i ozledi. Visok je 24 cm i težak oko 2kg ali se lavovski bori da sačuva i odbrani svoju decu.

mama i tata Gavran  brižni džangrizavci

Gavrani su razboriti roditelji. Sigurno ste nekada u parku primetili da je u njihovom gnezdu uvek ozbiljna galama. Možda baš iz tog razloga njihova deca roditeljski dom napuštaju jako rano, pre nego što su spremni da lete. Naizgled izgubljeni oni sede na granama ili padaju na zemlju. Međutim njihovi roditelji, brižni džangrizavci ne napuštaju svoje mlade već ih hrane na zemlji i štite od hladnoće i neprijatelja. Sve dok deca neojačaju a zatim pobegnu.

Morski konjic  mene je rodio tata!

Jedinstvena stvar na svetu je činjenica da kod ove morske vrste mužijak nosi bebe. Ženka polože jaja u njegov džep na stomaku, koje tata kasnije oplođuje i nosi. Mužijak ima mogućnost produkcije specijalne tečnosti koja služi za hranjenje embriona. Nakon 10 do 30 dana inkubacije jaja, vidno trudni mužijak na svet donosi svoje mladunce. Tu se njegova uloga roditelja završava, deca moraju sama da odrastu.

Australijski pauk kraba (Diaea)  Deco sve za vas, samo nek je vama dobro

Često odricanje i žrtvovanje zarad dece daje nam osećaj kao da nas vlastita deca jedu. Australijski rak pauk upravo to i doživljava. Ako hrana u jesen postane oskudna, 40-80 malih pauka dobijaju masne jastucice svoje majke i tako ih isisavaju žive. Ovaj kanibalistički čin uvek ima smisla, jer ako deca ne pojedu svoju majku napala bi svoju braću i sestre . Vrsta bi tako izumrla za vrlo kratko vreme.

 Merkati  Sve ćemo zajedno, jer tako je lakše

Čuvanje dece, traženje hrane pa čak i dojenje beba merkati obavljaju zajedno. Baš zato što žive u komuni i sve obavljaju vrlo lako, oni proizvode potomstvo nekoliko puta godišnje. U ljubavi su vrlo konzervativni i vrlo su lojalni svom partneru.

Vukovi slobodni ste deco, kud koji mili moji

U divljini vukovi su potpuno opušteni prema svojoj deci. Potomstvo ima potpunu slobodu. Mališanima je dopušteno da lutaju po divljini i da pri tome ne budu ukroćeni. Samo u izuzetnim slučajevima ukoliko dođe do svađe oko hrane roditelji svojoj deci postavljaju granice.

Majmun  ima najbolju mamu na svetu

Majmunska ljubav je preterana, i često vidimo nadjačanu ljubav kod ove životinjske vrste. Iako su već uveliko sposobni da sami nabavljaju hranu mladunci sisaju skoro pune četiri godine, a od svojih majki često zahtevaju da ih nose na velikim udaljenostima. Sa svojim bebama majmuni su izuzetno oprezni i nežni i stalno ih grle. Neke majke čak govore u nekoj vrsti razgovora sa mališanima. Kada se igra sa drugim mladuncima on nikada ne skida pogled sa svoje mame. Ako je dete neposlušno ponekad mama može podeliti i po neku pljusku, međutim to se retko dešava zato što su majmunska deca veoma dobra i poslušna.

Koka  brižna mama

Ko god je imao privilegiju da neki deo svog detinjstva provede na selu zna koliko je mama koka brižna i posvećena svojim pilićima. Nekako baš uvek s proleća kada više nema  bojazni od zime i mrazeva koke se raskvocaju (period kada koka želi da postane majka). Skupljana jaja iz kokošinjca od prethhodnih nekoliko dana koristila su se za nasad koke. Namestili bi smo joj gnezdo na toplom i mirnom mestu, napravljeno od najfinije slame i u njega stavili izmedju 15 i 20 jaja, onih najsvežijih. Koka mora da leži u dovoljno toploj prostoriji da može da izdrži svoju dobrovoljnu patnju. Svaka dva dana bi joj baka ponudila nešto zrnevlja kukuruza i vode. Koka bi tada brzo ustala, pozobala svo zrnevlje, pila vode i brzom brzinom se vratila na vrh svog gnezda. Posle tri pune nedelje, kada je svu toplotu svog tela prenela na jaja iz njih će izaći pilići. Svi smo sa nestrpljenjem kroz mrežu tumbasa gledali u gnezdo i brojali koliko ih ima do sada. Bako, evo ga još jedno izlazi. Vidi ga! Goluždravo.

Koka vodi svoje piliće i uči ih kako da kljucaju, da jedu prekrupu i suve mekinje, mrve hleba i sitna semena. Čim dune hladniji vetar ona ih skuplja pod svoja krilila, baš sve koliko ih ima. Nikada ih ne ispušta iz vida. Hrabro i neustrašivo juriša na svakoga ko proba da im se približi. Mama koka nikada ne mari za svoje nadmoćnije i jače neprijatelje kada su njeni pilići u pitanju. Sa istom srdžbom juriša na čoveka, psa ili mačku. Svoje piliće uči kako da piju vode iz onog posebno lepo izvajanog crepa, što je još od zimus ostao na zemlji posle jakog vetra.

 

pi,pi,pi mama koko gde si ti

koko,koko,kokoda evo deco tu sam ja 

pi,pi,pi,pi, gladni smo ti majko mi

koko,kokoda meni zrno

vama dva.

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s