KREATIVNOST, MAMA

Magija novogodišnje čestitke

Za mene su novogodišnje čestitke oduvek imale neprocenjivu vrednost. Razlog za to se verovatno krije u načinu na koji se moja mama ophodila prema čestitkama koje su nam stizale u vreme praznika.

Sve ih je čuvala, uredno spakovane u jednoj drvenoj izrezbarenoj kutiji. Razume se, da je počasno mesto te kutije s razlogom bilo na najvišoj polici u dnevnoj sobi, kako bi uvek ostala previsoko za domašaje mog mlađeg brata i mene. S vremena na vreme nas dvoje bi smo joj tražili da nam spusti kutiju kako bi bacili pogled na čestitke i podsetili se kako izgledaju i od koga su dolazile. Drvenu kutiju smo toliko puta otvorili da smo već napemet i nepogrešivo znali, samo po izgledu koverte, od koga je bila koja čestitka.

I mi smo ih s radošću i ljubavi slali bakama i dekama, braći i sestrama, stričevima i strinama i ujacima i ujnama. Bilo je tu raznolikih čestitki svake godine. Od onih UNICEF-ovih koje nam je mama kupovala još za vreme Sajma knjiga na štandu Branke Veselinović, a ja ih onda brižljivo čuvala od kraja oktobra pa sve do polovine decembra u trećoj fioci mog radnog stola, pa sve do onih koje smo sami pravili. Uglavnom smo koristili kolaž papir i flomastere.

Sećam se da sam jedne godine do iznemoglosti docrtavala ukrase na jelci, koju je mama izrezala od kolaž papira i zalepila na karton. Na kraju ih je bilo toliko puno da sa sigurnošću mogu da tvrdim da bi se svaka jelka u stvarnosti pod tolikim teretom odmah prevrnula. Nisam bila zadovoljna, ali mama me je hrabrila kako je baš neobična i lepa. Posle dužeg ubedjivanja ipak sam joj poverovala, ali u dubini duše mi se i dalje nije svidjala. Baš toj, prenatrpanoj i nesrazmernoj jelci, moja baka se silno obradovala jedne zime. ❤

Ove godine smo po prvi put Tijana, Nikola i ja zajedno pravili novogodišnje čestitke koje su beskrajno usrećile i obradovale neke nove bake i deke. Po prvi put sam ih pravila kao jedna majka i po prvi put sam osetila koliko su zapravo magične sve one čestitke koje su prošle kroz Tijanine ručice. Sada kao odrasloj osobi lako mi je da zaključim da su najlepši novogodišnji pokloni zapravo uspomene koje nosimo.

 

Za ovaj porodični poduhvat koji će nadam se postati naša predpraznična tradicija koristili smo papir (nalik onom iz školskog Bloka broj 5 za crtanje), vodene boje i motiv jelke koji sam iskrojila sa ukrasnog papira. Na sredini papira koji smo prvo presavili kako bi dobio formu i izgled prave čestitke, zalepili smo taj mali motiv jelke. Zatim je Tijana prstićima umočenim u boju ostavljala svoje otiske svuda po papiru. Bilo joj je beskrajno interesantno i zanimljivo. Na kraju smo odlepili motiv jelke sa čestitke i ona je bila spremna da krene na daleke pute.

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s